FotoMuzej, Virtuelni muzej srpske i svetske fotografije. Udruženje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe FotoMuzej ima za cilj podizanje svesti značaja fotografije kao dokumenta i načina umetničkog izražavanja. Fotomuzej, arhiv, arhiva, stara fotografija, stare fotografije, istorija, ocuvanje, digitalizacija, skeniranje, obrada fotografije.

Novi amateri

Novi amateri

Kada su brze suve ploče i male ručne kamere fabričke proizvodnje uvedene u opštu upotrebu 1880-tih godina, fotografisanje je postalo popularna razonoda stotina hiljada amatera drugačijeg kalibra od engleskih i francuskih amatera u ranom periodu fotografije. To su uglavnom bili ljudi od položaja, koji su u ono doba učili da crtaju u okviru svoga obrazovanja i zbog toga su imali izvežbano oko za kompoziciju. Štaviše, upravo je teškoća fotografisanja dovodila do brižljivo komponovanih slika. Novi amateri koji su koristili jednostavne aparate i koji uglavnom nisu imali umetničko obrazovanje, nikada nisu čuli ni za kakva pravila kompozicije i snimali su neukočene prirodne slike, često veoma šarmantne, kao što je piknik J. Bridsona (1882) (sl. 144). Njih je fasciniralo to što se jednim škijocanjem zatvarača mogao uhvatiti isečak života u njegovoj uskomešanoj aktivnosti (sl. 145). Snimak Oscara van Zela (sl. 146) klizača u Beču „zamrznuo” je njihove pokrete i pokazuje koliko se kratko eksponiranje moglo postići. Degas, koji nije voleo slikanje pod otvorenim nebom, prilično se oslanjao na fotografije kao studije za svoja platna, od kojih mnoga ostavljaju utisak nemarnog snimka, kao što je recimo „Place de la Concorde” sa upola odsečenim ljudima.

144. J. BRIDSON. PIKNIK, OKO 1882.

Većina novih amatera zadovoljavala se da ostane nepoznata, i fotografisala je za svoje lično zadovoljstvo. Iz toga razloga delo nekih od njih tek nedavno je izašlo na svetlost dana. Na primer, grof Giuseppe Primoli bio je hroničar života u Rimu, i viših i nižih klasa, između 1885. i 1905. godine, sa neposrednošću i zadivljujućom originalnošću vizije. Sličnim kvalitetima odlikuju se i slike Jacques Henri Lartiguea, koji je kao mladić snimao izvanredne snimke prvih automobilskih vožnji i letova, kao i snimke sa trka pre I svetskog rata.

145. AJFELOVA KULA I TROCADERO. MEĐUNARODNA IZLOŽBA, PARIZ, 1889.

146. OSCAR VAN ZEL. KLIZANJE U BEČU OKO 1887.

Mnogi amateri stupali su u fotografske klubove. Sve do I svetskog rata Velika Britanija je zadržala svoj položaj najaktivnije zemlje u oblasti fotografije, i do 1900. godine imala je ništa manje od 256 klubova u poredenju sa 99 u Sjedinjenim Državama i samo 23 u celoj Evropi. Oni koji su se upravljali prema Kraljevskom fotografskom društvu Velike Britanije - najstarijem društvu koje još uvek postoji - ostali su nezainteresovani za novo polje tema koje je bilo otvoreno, i tehnička dostignuća novijeg doba koristili su samo da bi se sa većom lakoćom odavali otrcanom podražavanju slikarstva.