FotoMuzej, Virtuelni muzej srpske i svetske fotografije. Udruženje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe FotoMuzej ima za cilj podizanje svesti značaja fotografije kao dokumenta i načina umetničkog izražavanja. Fotomuzej, arhiv, arhiva, stara fotografija, stare fotografije, istorija, ocuvanje, digitalizacija, skeniranje, obrada fotografije.

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Lazar Mojsilović

Ime i prezime: Lazar Mojsilović

Godina rođenja - smrti:

Period aktivnosti: 1905 - 1911

Lokacija: Kraljevo, Srbija 

Atelje

• Kraljevo, ortački Mojsilović i Nigmond (1905.)^[3]
• Kraljevo (oko 1905 - 1906.)^[3]
• Ub i okolina^[25] (oko 1910.)^[1666], sedište: možda samo putujući
• Obrenovac^{[367], [2216]} (oko 1910^[1666] - 1911.^{[2616], [2966]} i kasnije).

Biografija

• Nadimak Laza.^[2616] Moguće jevrejskog porekla. Nepoznato od koga je naučio zanat, možda od Savitaja Mojsilovića (pogotovo ako su u nekoj rodbinskoj vezi), ili je pak učenik prvog ortaka Nigmonda ?
• Brojne sačuvane eksterne fotografije^{[373], [574]}, kao i činjenica da je pretežno koristio štambilje, bez pominjanja naseljenog mesta u kojem deluje firma^{[373], [574], [1583]} (verovatno iz praktičnih razloga), govore o čestim selidbama i putujućem radu Laze Mojsilovića
• Radio je i na Ubu^[1666], gde je između ostalog fotografisao ulicu pred hotelom „Srbija”^[25]
• U Obrenovcu je imao odlično uređen atelje^[2616]. Iz tog perioda su fotografije: „Apotekarsko - cigansko kumovanje”^[2616], „Obrenovačko žensko radničko društvo”^[2640] i „Podunavska savezna streljačka družina”^[1666]
• Fotograf - saradnik je beogradskih novina „Mali žurnal”^[2616]
• Aktivno je učestvovao u društvenom životu^[2966] i radu zanatlijskih organizacija^{[3017], [3023]} u Obrenovcu

Fotografije iz ateljea Laze Mojsilovića sa istaknutim sedištem firme izuzetno su retke

• Na fotografijama iz Kraljeva, kako ortačkog^[196], tako i samostalnog ateljea^[197], u tekstu firmi nema decidne identifikacije o kom se Mojsiloviću radi. Navodi baš iz Kraljeva (bez pozivanja na konkretan izvor), tvrde da se radi o Savitaju^[3], ali zbog upotrebe istovetnog tronožnog stočića^{[197], [1600]}, očigledne sličnosti fonta, te veličine slova i teksta sa štambilja^{[197], [373], [574]}, kao i činjenice da Savitaj nije koristio štambilj za označavanje firme, sasvim je osnovana tvrdnja da se radi o Lazaru Mojsiloviću
• Postoje i fotografije gde je u tekstu firme označeno samo prezime bez prvog slova imena^[374], odnosno i tu nema jasne identifikacije o kom se Mojsiloviću radi, međutim, zbog očigledne sličnosti fonta i veličine slova, pa i teksta^{[373], [574]} upotrebljenog štambilja, nameće se zaključak da je u pitanju Lazar Mojsilović.

Tehnika

• Koristio je ferlauf tehniku^[2119]. Ručno koloriše fotografije i „preslikava sa manje slike”^[1405]

Rekvizitorijum

• Kraljevački atelje (prvi u tom gradu, koji je isticao firmu sa oznakom mesta)^[3] je u stvari improvizovani prostor (u kadru se vidi kaldrma), a od rekvizitorijuma u upotrebi je oslikana pozadina (kuća u prednjem planu i dvorac na brdu u pozadini), stolice i tronožni stočić^[197]...
• Na fotografijama koje nisu iz kraljevačkog perioda, ponekad je koristio scensku opremu (podne prostirke, oslikanu dvodelnu pozadinu, portijeru, okrugli sto, tronožni stočić, stolice, balustradu od drveta, šareni ćilim...)^{[1583], [1600], [1764], [2178]}, a u kadru je često vidljiva „gola” zemlja^[1583] (što takođe asocira na putujući rad)

Karton-podloga označavanje

• Domaće štamparije (?) bez logotipa, u varijanti suvenir i sečeni karton, sa upotrebom štambilja firme

Firma: ФОТОГРАФСКИ АТЕЉЕ Л. МОЈСИЛОВИЋ^{[373], [574], [1583], [1600]}, ФОТОГРАФСКИ АТЕЉЕ МОЈСИЛОВИЋ^[374], ФОТОГРАФСКИ АТЕЉЕ Л. МОЈСИЛОВИЋА ОБРЕНОВАЦ^[367], ФОТОГРАФСКИ АТЕЉЕ МОЈСИЛОВИЋ Краљево^[197], ФОТОГРАФСКИ АТЕЉЕ НИГМОНД И МОЈСИЛОВИЋ Краљево^[196]...