FotoMuzej, Virtuelni muzej srpske i svetske fotografije. Udruženje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe FotoMuzej ima za cilj podizanje svesti značaja fotografije kao dokumenta i načina umetničkog izražavanja. Fotomuzej, arhiv, arhiva, stara fotografija, stare fotografije, istorija, ocuvanje, digitalizacija, skeniranje, obrada fotografije.

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Savitaj Mojsilović

Ime i prezime: Savitaj Mojsilović

Godina rođenja - smrti:

Period aktivnosti: 1890 - 1909

Lokacija: Beograd, Srbija 

Atelje

• Beograd^{[1403], [1404], [1643]} (oko 1890^[2133] - 1909.^[120]), sedište: 1. preko Delijske česme^[433] / Vuka Karadžića^[2133] br. 14^[700], 2. preko puta Luteranske crkve^{[435], [436], [795]}, 3. Prizrenska br. 5.^{[1103], [1460]}

Biografija

• Poreklom Jevrejin^[11]. Izvori decidno navode da mu je ime Savitaj^[11], ipak među Jevrejima mnogo češće je zastupljeno ime Sabitaj. Mojsilovićev atelje je porodični posao u kome je radila i supruga Katica^[11]
• Savitaj Mojsilović se uselio u bivši beogradski atelje Dimitrija Krstovića, kod Delijske česme^{[433], [573]}, nakon što se Krstović preselio u Valjevo
• Reklama iz 1896. godine „Slikam i van radnje, korporacije, zgrade i t. d.”^[700]
• Izuzimajući sam početak rada ateljea^[433], kasnije već negde od oko 1897. godine počinje pedantno da na većini svojih kartona štampa godinu izrade^{[434], [435], [436]}. Neobične su fotografije iz Mojsilovićevog ateljea na kojima je utiskivan pečat pošte u Svilajncu iz 1898. godine^{[434], [995]}
• Imao je u ponudi i fotografije (u formatu „vizitkarte”), litografija sa istorijskim motivima (npr. „Gospodar Milisav vojvoda Crnorečki”)^[1]. U ovom ateljeu uglavnom su se fotografisali beogradski trgovci i zanatlije^[11], ali i Jovan Skerlić^[555], Dragoljub Pavlović^[556], Pera Veličković^[908], glumci^[838], oficiri^[2024]...
• Građanska publika hrli u njegovu radnju. Po svemu sudeći, razlog nije bio kvalitet, jer njegove fotografije nisu vrhunskog kvaliteta, već niske cene^[190]
• Koristio je ferlauf tehniku i braon toner^{[995], [2833]}, kao i foto - montaže^[1591]
• Okvirno oko 1905 - 1906. godine zajedno sa sinom Mojsilom, počeo je da se bavi trgovinom (zastupao je razne inostrane firme), zbog čega postepeno prestaje sa aktivnim fotografskim radom^[11]
• Rad u fotografskom ateljeu Savitaja Mojsilovića u Prizrenskoj br. 5, nastavlja Sima Leović.^{[1103], [1460], [1544]}

Tehnika

Rekvizitorijum

• Deca su izgleda bili česti modeli u njegovom ateljeu, o tome ne svedoče samo sačuvane fotografije, već i acesorijum ateljea: plišane lutkice, dečija kolica, igračke...^{[104], [434]}
• U radu ateljea, uglavnom je koristio jedan rikvend sa idiličnim pejzažima^[106]. Od ostalog rekvizitorijuma u upotrebi su: bar dve različite podne prostirke, fotelja, balustrada, masivna klupa, kućne stolice, tabure, tronožni stočić, ograda od oblica, panjevi, dva velika kamena, cveće^{[434], [435], [573], [795], [1591], [2357]}...

Karton-podloga označavanje

• Bernhard Wachtl, J. Steiner ... / Wien (posebno je interesantna ona reversna strana kartona - podloge sa oštampanim crtežom panorame Beograda gledano od Save)^[795]
• Beške, ili domaće štamparije bez oznake logotipa, u varijanti namenske štampe firme

Firma: Фотографија С. Мојсиловића ПРЕЂЕ Д.КРСТОВИЋ ПРЕКО ДЕЛИНСКЕ ЧЕСМЕ Београд^[433], Фотографски атеље С. Мојсиловића БЕОГРАД преко пута luteranske crkve^[434]...