povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Jovan Vlaović Vlahović

Ime i prezime: Jovan Vlaović Vlahović

Godina rođenja - smrti:

Period aktivnosti:

Lokacija: Požarevac, Srbija 

Fotografije iz ateljea ...

Atelje

  • Požarevac (od sedamdesetih godina XIX veka1 do oko 1887.[2181])
  • Beograd, (od oko 1874.[17], [2400] do prve polovine osamdesetih godina XIX veka[1]), sedište: 1. u kući g. Dimitrija Veličkovića, preko puta dućana g. Antonovića u Kneza Mihaila ulici (1874.)[1661]
  • Mostar, ortački Jovan Vlahović i Anton Cimolo (oko 1888 - 1890.)[12]
  • Mostar, (osamdesete godine XIX veka).[12]


Biografija

  • Moguće da je poreklom iz Hercegovine, naročito imajući u vidu dole navedeno
  • Ima nekih navoda da je u Požarevcu radio još oko 1868. godine[1289]
  • Fotografska radijonica Jovana Vlahovića u Požarevcu bila je na glasu[2181]. U jednom periodu rada u Požarevcu u isto vreme je fotograf, ali i agent i komisionar[365] za strane fabrikate (oko 1883. godine)[1962]
  • Fotografiše vedute Beograda[46] (npr. Torlačka kafana)[405], [406], ali i Požarevca i okoline (konaci porodice Obrenović[399], [2315], manastir Gornjak[76], [2181]...)
  • Vlahovićev beogradski atelje u Knez Mihajlovoj ulici, 1874. godine preuzela je Apolonija fotografica[1661]
  • Često snima grupne fotografije u školama[1148], [1243] i prihvata terenske poslove (u kadru vidljivi delovi dvorišta[1243], zemlja[366], [1431], trava[1246]...). Autor je jedne neobične fotografije muškarca nekonvencionalno obučenog, koji sedi na gredi naslonjenoj na stolicu[366]
  • Atelje Vlahovića u ponudi je imao fotografije Kralja Aleksandra Obrenovića[909], [910], glumice Savke Miljković[916], ustanika Nikole K. Crnogorčevića[1240], pesnika Branka Radičevića[1772], kao i foto -reprodukcije umetničkih slika, npr. oleografije Jaroslava Čermaka „Hercegovačko roblje vraća se na svoja zgarišta”[267]. Pomenuti Čermakov rad bio је popularan na ovim prostorima, jer su fotografije pomenute slike nudili drugi foto - ateljei[268], knjižare Valožića[1892] i Huga Fajla[2851], a i korišćen je kao predložak za štampanje razglednica u izdanju beogradske knjižare Rajković i Ćukovića[1501]
  • U reklamnom oglasu beogradskog ateljea iz 1874. godine naglašava da je svoj fotografski salon „prijatnom toplinom udesio”[17]
  • Iz Srbije pred kraj aktivne karijere otišao je u Hercegovinu[12]
  • U Mostaru je na prelazu između XIX i XX veka radio N. Vlahović, moguće da je potomak Jovanov.[12]


Tehnika

Za portrete koristio je braon toner[1243], kao i ferlauf[1242], bombe[1241], [1245] i majolik[365], [1244] tehnike



Rekvizitorijum

  • Revizitorijum ateljea: neutralna podna prostirka[1243], neutralna (svetla[1246] i tamna[1245]) pozadina, stočić[1244], fotelja[1246], stolica[366], ograda od oblica[1432]...


Karton-podloga označavanje

  • Bernhard Wachtl , A. Moll ... / Wien
  • Bečke štamparije, bez oznake logotipa u varijani namenske štampe i domaći u varijanti sečeni karton, sa upotrebom štambilja ateljea, ili rukom pisane firme

 

Firma: Фотографска радијоница Јована Влаовића у БЕОГРАДУ[1242], Фотографска радијоница Јована Влаовића u ПОЖАРЕВЦУ[1246], Јов. Влаховић фотограф[267], ЈОВАН ВЛАХОВИЋ Агент и комисионар ПОЖАРЕВАЦ[365], A. Zimolo & Vlahovic fotograf MОСТАР[12]...


povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea