povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Dimitrije Krstović

Ime i prezime: Dimitrije K. Krstović

Godina rođenja - smrti: 1857 - 1895

Period aktivnosti: 1882 - 1895

Lokacija: Valjevo, Srbija 

Fotografije iz ateljea ...

Atelje

  • Beograd, ortački D. Krstović i P. F. Čeh (oko 1882.[105] i ranije[1]), sedište: Spram Saborne crkve[1054], [1055]
  • Beograd (oko 1882[396] / 84[335], [336] - 1887. i par godina kasnije), sedište: 1. U zgradi „Starog zdanja”[1], [110], kod Saborne crkve[1058], [1059], 2. Topličin Venac br. 22[1056], [1057], 3. preko Delijske česme[433], [573] (Vuka Karadžića br. 14.[700])
  • Valjevo[1051], [1403], [2133] (oko 1887 - 1895.).[30]


Biografija

  • Rođen je u Bugarskoj u istom mestu (Vraca) odakle je i prvi fotograf na ovim prostorima Anastas Jovanović[33]. Možda je Anastas na neki način uticao da Dimitrije dođe u Beograd[33]
  • Otac Krsta, majka Marija, po očevom imenu uzima prezime[1780] 
  • Fotografisao je sam ili u ortakluku sa Čehom: panoramu Beograda[46], panoramu Loznice[319], zbor radikala u Pećini[121], kao i otkrivanje spomenika knezu Mihailu u Beogradu[396] (ta fotografija je jedan od začetaka fotoreportaže u Srbiji[1], a prodavala se zainteresovanoj publici u veličini posetnice)[2377]...
  • Klijentela ateljea: akademici[550], [551], glumci[836], pisci[1313], ugledne porodice[2349], [2406]...
  • Po njegovoj fotografiji[397], Stevan Todorović naslikao je portret knjeginje Natalije Obrenović[152]. Imao je u ponudi fotografije Obrenovića[2311], [2347]. Radio je za Kanica[319]
  • Fotografije iz ovog ateljea su „kvalitetne i hemijski kvalitetno tretirane”[33]
  • Na pojedinim reversnim stranama kartona - podloge iz Krstovićevog beogradskog ateljea, osamdesetih godina XIX veka oštampan je crtež reflektora[1056], [1059], [1060], ali pošto je grad Beograd 1893. godine uveo električnu svetlost, po svemu sudeći radilo se samo o ukrasu bečkog štampara kartona - podloge
  • U Valjevo se preselio 1887. godine, kada se oženio Valjevkom Ljubicom Mihailović[33], ipak ne bi trebalo isključiti mogućnost da je beogradski atelje još neko vreme radio i da je Krstović u to vreme delovao paralelno u oba grada istovremeno (moguće uz pomoć stučnog pomoćnika)
  • Osnovana je pretpostavka da je u prvim godinama rada u Valjevu koristio karton beogradske firme
  • Zabeleženo je da 1894. godine Krstović boravi i verovatno posluje kao fotograf u Beogradu[1937]
  • U njegov beogradski atelje uselio se Savitaj Mojsilović433, 573
  • Umro je u Valjevu 9. 6. 1895. godine (kako je protokolisano od čira u stomaku) [1780]
  • Nema podataka o ortaku P. F. Čehu (P. F. Jehu), osim da je možda Jevrejin[190]. Izvesni Franc Jeh je fotograf u Beogradu 1911. godine (Balkanska 23).[3032]


Tehnika

  • Koristio je braon toner[1052], ferlauf[1051], [1056] i majolik[1060], [2022] tehnike, te maske (u obliku rolne)[1054], [1055], [2086]


Rekvizitorijum

  • Rekvizitorijum ateljea: podna prostirka (neutralna[1056], [1057] i šarena[1053]), oslikana pozadina (dvorište sa ogradom, tremom, drvećem, rastinjem...)[1053], [1059], balustrada[1052], masivni postament sa vaznom[1053], [1058], fotelja[1058], stolice[1053], panj, veliki kamen[431]...


Karton-podloga označavanje

  • Eisenschinil & Wachtl... / Wien
  • Domaće štamparije (?) bez oznake logotipa, u varijanti namenske štampe, kao i sečeni karton sa upotrebom štambilja firme

Firma: Д. Крстовић Ваљево[1051],Фотографија Д. Крстовића и П. Ф. Јеха сuрам саборне цркве БЕОГРАД[1053], Фотографија Д. КРСТОВИЋА код саборне цркве Београд Србија[1059], Фотографија Д. КРСТОВИЋА топличин венац Бр. 22[1056] Београд Србија...


povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea