FotoMuzej, Virtuelni muzej srpske i svetske fotografije. Udruženje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe FotoMuzej ima za cilj podizanje svesti značaja fotografije kao dokumenta i načina umetničkog izražavanja. Fotomuzej, arhiv, arhiva, stara fotografija, stare fotografije, istorija, ocuvanje, digitalizacija, skeniranje, obrada fotografije.

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Nikola Lekić

Ime i prezime: Nikola Lekić

Godina rođenja - smrti:

Period aktivnosti: 1879 - 1897

Lokacija: Beograd, Srbija 

Atelje

• Pančevo (sedamdesete godine XIX veka i oko 1880^[180] - 1881.^[1952])
• Pančevo, ortački Lekić i Dimitrijević (oko 1879.)^[1063]
• Beograd, ortački Lekić i Živković^[2372] (oko 1881.)^[179], sedište: Knez Mihajlova^[159]
• Beograd^[2133] (oko 1878^[2133] - 1897.^{[1067], [1783]}), sedište: Knez Mihajlova^[153]
• Beograd, ortački Lecter i Lekić (osamdesete godine XIX veka).^[2228]

Biografija

• Fotografsku veštinu naučio je moguće od zeta, poznatog fotografa Nikole Štokmana
• U Pančevu, najpre je radio sam, pa u ortakluku sa Dimitrijevićem^[180]. Trebalo bi napomenuti da su ortaci Lekić i Dimitrijević u jednom periodu upotrebljavali kartone - podloge B. Solomona^[2607], kao i Nikole Štokmana, uz pretisak štambiljom svoje firme^[2336]. Ima indicija da je i Dimitrijević na početku svog samostalog rada u Smederevu koristio predmetne kartone Štokmana i štambilj firme sa Lekićem^[1017]
• Mesto njegovog stalnog boravka bilo je Pančevo^[114]
• Dvorski fotograf^{[110], [2576]}. Poznati portretista u Beogradu krajem XIX veka^[46]
• Klijentela: Obrenovići^[2576], Sima Lozanić, hemičar^[507], Milan Đ. Milićević, pisac^[510], Laza K. Lazarević, književnik^{[506], [906], [2372]}, Milorad Popović Šapčanin, književnik^{[179], [508]}, Pera Velimirović, poslanik^[905], Miloš Zečević, istoričar⁵⁰⁹, Živojin Blaznavac, političar¹⁵⁰², Katarina Bogićević²³¹⁷, glumci^{837 907}, gardisti^[2261]...
• Neobična je Lekićeva fotografija „Dve bekrije”^[3198]. Fotografiše vedute Beograda^[52], političke delegacije^[2017]...
• Reklama ateljea Lekić i Živković: „U našem salonu ima odvojena soba za gospodu, a tako isto za gospođe i gospođice u kojima će se moći preoblačiti, frizirati, rečju: pripravili smo svaku udobnost”^[159]

Fotografije iz ortačkih ateljea Lekića sa Živkovićem i Lecterom izuzetno su retke

• Početkom XIX veka na prostoru današnje Vojvodine deluje kao slikar Konstatin Lekić^[2271] (rod Nikolin?)
• O ortaku Živkoviću nema podataka (često se pogrešno misli da se radi o Ivanu Živkoviću fotografu koji će u Beogradu delovati početkom XX veka^[88]).

Tehnika

• Za portrete koristio je ferlauf^[1067] i majolik^{[1064], [1783]} tehnike. Ručno je kolorisao (četkicom i bojama) svoje fotografije^[1062]. Za veće formate fotografija upotrebljavao je štambilje za označavanje firme radnje^[266]

Rekvizitorijum

• Jedan od vodećih srpskih ateljea osamdesetih godina XIX veka, koji je imao nekoliko tipova slikanih kulisa koje menja^[163]. Pored slikanih kulisa koristio je: tepihe^{[1065], [1069], [3300]}, kulise neutralnih boja^[2924] i one sa coklom^[3300], fotelje^{[1068], [3300]}, portijeru^[1069], masivni postament i balustradu^[1066], stilski sto i stolicu^[1065], panj^[1783], ogradu od oblica^[1070]...

Karton-podloga označavanje

• Eisenschinil & Wachtl, Lith. K. Krziwanek, Leopold Turkel ... / Wien
• Bečke, ili domaće štamparije bez oznake logotipa, u varijanti namenske štampe i sečeni karton (ponekad delimična štampa) sa upotrebom štambilja i rukom pisanom firmom

Firma: Фотографски Атеље Николе Лекића БЕОГРАД^[1065], Краљ. срп. Двор. фотограф Никола Лекић БЕОГРАД^[1066], Атеље Лекић Београд^[1064], Фотографски Ателиер Лекића и Живковића Београд^[2372], Photograpische ARTISTISCHE ANSTALT NIKOLAUS LEKIĆ PANCSOVA^{[1062], [3300]}, Lekić & Dimitrijević Fotografische Kunstanstalt Pancsova^[1970]...