Mitropolit Beogradski Teodosije (autor Dimitrije Krstović)

Vlasnik: 0922, Id: 859

Naziv ateljea

Fotograf

  • Dimitrije Krstović

Snimnjena u periodu

  • 1881 - 1890

Enterijer / Eksterijer

  • Enterijer

Tehnika

  • Kolodijum (mokri postupak)

Format

  • 108x165 mm (Kabinet)

Oprema

  • Braon toner

Očuvanost originala

  • pristojno

Lokacija originala

  • Privatna kolekcija

Vrednost originala

povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Dimitrije Krstović

Ime i prezime: Dimitrije K. Krstović

Godina rođenja - smrti: 1857 - 1895

Period aktivnosti: 1882 - 1895

Lokacija: Valjevo, Srbija 

Atelje

  • Beograd, ortački D. Krstović i P. F. Čeh (oko 1882.[105] i ranije[1]), sedište: Spram Saborne crkve[1054], [1055]
  • Beograd (oko 1882[396] / 84[335], [336] - 1887. i par godina kasnije), sedište: 1. U zgradi „Starog zdanja”[1], [110], kod Saborne crkve[1058], [1059], 2. Topličin Venac br. 22[1056], [1057], 3. preko Delijske česme[433], [573] (Vuka Karadžića br. 14.[700])
  • Valjevo[1051], [1403], [2133] (oko 1887 - 1895.).[30]


Biografija

  • Rođen je u Bugarskoj u istom mestu (Vraca) odakle je i prvi fotograf na ovim prostorima Anastas Jovanović[33]. Možda je Anastas na neki način uticao da Dimitrije dođe u Beograd[33]
  • Otac Krsta, majka Marija, po očevom imenu uzima prezime[1780] 
  • Fotografisao je sam ili u ortakluku sa Čehom: panoramu Beograda[46], panoramu Loznice[319], zbor radikala u Pećini[121], kao i otkrivanje spomenika knezu Mihailu u Beogradu[396] (ta fotografija je jedan od začetaka fotoreportaže u Srbiji[1], a prodavala se zainteresovanoj publici u veličini posetnice)[2377]...
  • Klijentela ateljea: akademici[550], [551], glumci[836], pisci[1313], ugledne porodice[2349], [2406]...
  • Po njegovoj fotografiji[397], Stevan Todorović naslikao je portret knjeginje Natalije Obrenović[152]. Imao je u ponudi fotografije Obrenovića[2311], [2347]. Radio je za Kanica[319]
  • Fotografije iz ovog ateljea su „kvalitetne i hemijski kvalitetno tretirane”[33]
  • Na pojedinim reversnim stranama kartona - podloge iz Krstovićevog beogradskog ateljea, osamdesetih godina XIX veka oštampan je crtež reflektora[1056], [1059], [1060], ali pošto je grad Beograd 1893. godine uveo električnu svetlost, po svemu sudeći radilo se samo o ukrasu bečkog štampara kartona - podloge
  • U Valjevo se preselio 1887. godine, kada se oženio Valjevkom Ljubicom Mihailović[33], ipak ne bi trebalo isključiti mogućnost da je beogradski atelje još neko vreme radio i da je Krstović u to vreme delovao paralelno u oba grada istovremeno (moguće uz pomoć stučnog pomoćnika)
  • Osnovana je pretpostavka da je u prvim godinama rada u Valjevu koristio karton beogradske firme
  • Zabeleženo je da 1894. godine Krstović boravi i verovatno posluje kao fotograf u Beogradu[1937]
  • U njegov beogradski atelje uselio se Savitaj Mojsilović433, 573
  • Umro je u Valjevu 9. 6. 1895. godine (kako je protokolisano od čira u stomaku) [1780]
  • Nema podataka o ortaku P. F. Čehu (P. F. Jehu), osim da je možda Jevrejin[190]. Izvesni Franc Jeh je fotograf u Beogradu 1911. godine (Balkanska 23).[3032]


Tehnika

  • Koristio je braon toner[1052], ferlauf[1051], [1056] i majolik[1060], [2022] tehnike, te maske (u obliku rolne)[1054], [1055], [2086]


Rekvizitorijum

  • Rekvizitorijum ateljea: podna prostirka (neutralna[1056], [1057] i šarena[1053]), oslikana pozadina (dvorište sa ogradom, tremom, drvećem, rastinjem...)[1053], [1059], balustrada[1052], masivni postament sa vaznom[1053], [1058], fotelja[1058], stolice[1053], panj, veliki kamen[431]...


Karton-podloga označavanje

  • Eisenschinil & Wachtl... / Wien
  • Domaće štamparije (?) bez oznake logotipa, u varijanti namenske štampe, kao i sečeni karton sa upotrebom štambilja firme

Firma: Д. Крстовић Ваљево[1051],Фотографија Д. Крстовића и П. Ф. Јеха сuрам саборне цркве БЕОГРАД[1053], Фотографија Д. КРСТОВИЋА код саборне цркве Београд Србија[1059], Фотографија Д. КРСТОВИЋА топличин венац Бр. 22[1056] Београд Србија...


povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea

Život pre ustočičenja

Teodosije je rođen u Baji 30. januara 1815., na praznik Sveta tri jerarha i kršten je na Sretenje kao Teodor, od oca Petra i majke Perside Mraović. Gimnaziju je završio u Baji, filozofiju u Pečuju, prava u Pešti, a bogosloviju u Sremskim Karlovcima. U čin đakona i prezvitera rukopoležen je 1841. godine u Beogradu, a u čin arhimandrita proizveden je, prema episkopu šumadijskom Savi, 1860. godine. U Beogradu je kao profesor Bogoslovije proveo ceo radni vek.

Ustoličenje

Posle odlaska mitropolita Mihajla iz zemlje, Beogradskom mitropolijom je od 18. oktobra 1881. godine pa sve do aprila 1883. upravljao kao administrator bivši episkop šabački i negotinski Mojsije. Kao administrator bio je samovoljan i činio je, kalo piše Čedomir Marjanović u svojoj „Istoriji srpske crkve“, brojne kanonske greške. Kad je vršen izbor za novog mitropolita, a saznavši da će kandidat za novog mitropolita biti arhimandrit Teodosije Mraović, a ne on, odbio je da prisustvuje izbornom saboru pa je ukazom od 6. aprila 1883. godine bio razrešen dužnosti.

Za novoga mitropolita izabran je 23. marta 1883. godine Teodosije Mraović, profesor bogoslovije u penziji. Za arhiepiskopa beogradskog i mitropolita srpskog rukopoložen je u Karlovcima 27. marta 1883. godine od strane karlovačkog patrijarha Germana Anđelića.

 

Posle ustoličenja

Vreme u kome je mitropolit Todosije upravljao crkvom bilo je obeleženo nizom kriza; od velike Timočke bune radikala 1883. godine, Srpsko-bugarskog rata 1885. godine, sprovođenje novog Ustava od 1888., razvod braka Kralja Milana i Kraljice Natalije, i na kraju, do dramatične abdikacije kralja Milana. U vreme naprednjačke uprave Srbijom, kada je crkvom upravljao Teodosije, kako ističe Marjanović, „razvio se ateizam koji je širio Vasa Pelagić kod prostijeg sveta, i kabinetski naučnici kod inteligencije“, pa je, kako bi ojačao obrazovanje sveštenstva, donet 31. oktobra 1886. godine nov zakon o bogosloviji. Za rektora Beogradske bogoslovije tada je postavljen jedan od najobrazovanijih bogoslova 19. veka arhimandrit Nikodim Milaš.

Mitropolit Teodosije je bio, kako piše episkop Sava, „sjajan znalac srpskog narodnog pojanja“ i osnivač „fonda za negovanje crkvenog pojanja“. Nosio je, kako piše Slobodan Jovanović, „na malom telu veliku dugačku glavu s jakim kukastim crvenim nosom; koračao je u crkvi s teatralnim dostojanstvom i zadržao je i u starim godinama nešto od onog lepog pojanja kojim se u mladosti odlikovao. Ali, van crkvenih svečanosti, to je bio beznačajan čovek, koji je svoj položaj smatrao za sinekuru; „žene, pesme, i vino“, a uz to i karte, bili su glavna stvar njegovog života“. Ukratko, Teodosije, je „ličio na one prečanske kaluđere na koje se Dositije bio okomio“. A zapravo, prema Grujiću, Teodosije je u svom vremenu bio čuven po lepom, prijatnom i čistom glasu i „veštini u pojenju“ i po tome što je osnovao fond od 50.000 dinara za negovanje crkvene pesme i muzike. Fondom je upravljlo pevačko društvo „Kornelije Stanković“.

Kada je kralj Milan abdicirao 22. februara 1889. godine u korist svoga maloletnog sina kralja Aleksandra Obrenovića i kada je austrofilska naprednjačka stranka ustupila mesto rusofilskoj liberalnoj i radikalnoj stranci dotadašnja „jerarhija“ je podnela ostavku i dozvolila Mihajlu da se vrati u zemlju i preuzme položaj mitropolita.

Arhiepiskop beogradski i mitropolit Srbije Teodosije umro je u Beogradu 27. februara 1891. godine. Sahranjen je u staroj Markovoj crkvi u Beogradu.

Izvor - Wikipedija

Ako želite da se Vaša fotografija nađe u FotoMuzeju i pomognete rastu i razvoju naše društvene mreže, možete nam je poslati na procenu na E-mail adresu: office@fotomuzej.com. Fotografije koje šaljete moraju biti u JPG formatu veličine do 300kb, za slučaj da ih imate više. Naš stručni tim će u najkraćem roku izvršiti procenu Vaših fotografija i poslati Vam odgovor.

Molimo Vas da sve fotografije koje nam budete poslali sadržajno budu primerene. U protivnom zadržavamo pravo da Vas isključimo iz naše društvene mreže, i zabranimo bilo kakve privilegije na sajtu.