Mihailo Petrović - Mika Alas (autor Milan Jovanović)

Vlasnik: 0922, Id: 1190

Naziv ateljea

Fotograf

  • Milan Jovanović

Tačan datum kada je snimnjena

  • 1905

Enterijer / Eksterijer

  • Enterijer

Tehnika

  • Želatinski postupak (od 1871)

Format

  • 108x165 mm (Kabinet)

Očuvanost originala

  • pristojno

Lokacija originala

  • Privatna kolekcija

Vrednost originala

povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Milan S. Jovanović

Ime i prezime: Milan S. Jovanović

Godina rođenja - smrti: 1863 - 1944

Period aktivnosti: 1887 - 1922

Lokacija: Beograd, Srbija 

Atelje

  • Beograd[120], [1403], [1404], [1643] (18872[133] - 1914.[114] i 1915.[1477], kao i 1919[2055] - 1922.[114]), sedište: 1.Obilićev Venac br. 42, 2. Kralj Milanova br. 46[2746], [2952] , odnosno Terazije br. 40.


Biografija

  • Rođen u Vršcu[114]. Otac Stevan, majka Kristina[114]. Fotografsku veštinu uči kod oca, dugogodišnjeg vršačkog fotografa i od nekog bečkog fotografa[114]. Po zahtevu oca Stevana dolazi u Beograd[114]
  • U Beogradu porodica Jovanović živela je u Višegradskoj ulici br. 13[3032], Skenderbegova br. 29a[666]...
  • Atelje Milana Jovanovića ubrzo je postao mesto okupljanja odabrane građanske publike, a njegov vlasnik je bio okružen glumcima, književnicima, slikarima, novinarima[114]... Vodeća je ličnost srpske fotografije na prelomu dva veka, dvorski fotograf, miljenik tri vladara[113]...
  • Na počasnom mestu, u prvoj galeriji, izlagao portrete (članova vladarske porodice) na Balkanskoj izložbi u Londonu 1907. godine[107]. Atelje imao u ponudi fotografije dinastija Obrenović[2356] i Karađorđević[2718]
  • Jovanovićeve fotografije pomenutih dinastija strani putopisci objavljivali su u svojim knjigama[2949], [2950]
  • Fotograf akademika[1550], glumišta[831], književnika[1508], uglednih porodica[2103], [3139], [3187], Kraljeve garde[2261]...
  • Fotografska dela Milana Jovanovića imaju tako pored nesumljive umetničke i ogromnu dokumentarnu vrednost[67]. Nagrađen je zlatnom medaljom 1892. godine na Zanatskoj izložbi u Vranju[114], [2717]
  • Po njegovim fotografijama, Uroš Predić naslikao je portret Đorđa Krstića, a Stevan Todorović portret Ljube Nenadovića[152]. Fotografisao je radove slikara[2479], npr. Stevana Todorovića, Đorđa Krstića i Paje Jovanovića[152], kao i dela Đorđa Jovanovića (maketa spomenika u Kruševcu)[1558] i drugih vajara[1790]
  • Snimao je vedute Beograda[52], izdavao razglednice, a pojedine Jovanovićeve fotografije drugi izdavači su iskoristili kao predložak za štampu razglednica Beograda[167], [947]
  • Fotografisao je panorame Smedereva[3131] i Vranjske Banje[1507], kao i kuću kneza Miloša u Crnući[2316]
  • Fotografije Milana Jovanovića objavljivane su na stranicama novina „Mali žurnal”[2740], „Ilustrovani mali žurnal”[2838], [2839], „Nedelja”[2954], [2955], „Balkanski rat u slici i reči”[2963], „Balkan”[3124], „Ilustrovani Balkan”[3012], „Ilustrovani list”[3073], „Ilustrovana ratna hronika”[3033], „Orao”[3131], „Pijemont”[3277], „Večernje novosti”[3287]...
  • Milan Jovanović je posedovao opremu za snimanja električnim osvetljenjem[2952], ali ju je retko koristio
  • Bavio se i slikarstvom (npr. portret u ulju arhimandrita Teodosija Kovačevića iz 1893.)[2717]. Reklamira se da umetnički izrađuje slike masnim bojama na platnu po svakoj staroj fotografiji[2746]...
  • Neobičan podatak je da 1891. godine boravi u beogradskom hotelu „Panđel”[1923]
  • Atelje je imao učenike (npr. Ristu Marjanovića, u periodu 1901 - 1903.)[1972], dok je kao pomoćnik kod Milana Jovanovića 1892. godine radio Konstatin Vukov[1281], a 1910. godine Gradimir Vulović[1289]...
  • Bio je član i utemeljivač Srpskog fotografskog udruženja[2717]. Za svoj rad dobio je brojna odlikovanja[2717]

Brat slikara Paje, otac arhitekte i vajara Stevana, deda režiserke Soje Jovanović[114]

  • Firma je pružala usluge kopiranja[1551]. U pojedinim periodima rada ateljea, Jovanović je štampao na kartonu - podlozi[1510], [1511], ili utiskivao suvim žigom[250], [2441] godinu nastanka fotografije. Interesantno je da na svojim fotografijama nikada nije isticao adresu ateljea. Izuzetno ponekad telefon br. 157[1514], [1518]
  • Aktivno je učestvovao u Prvom svetskom ratu[114], [2717]. Umro i sahranjen u Beogradu.[114]


Tehnika

  • Koristio je ferlauf[1512], [1513] i majolik[1508], [1509] tehnike i braon toner[1507], [1511]. Izrađivao tabloe[1803], [2287], [2314], [2480], [2959]. Koloriše svoje fotografije[2723]. Atelje je za probrane mušterije imao luksuzni omot od finog papira[2724], [2984]

 



Rekvizitorijum

  • Skoro je nemoguće u ovakvom tekstu pobrojati sav rekvizitorijum iz Jovanovićevog ateljea, npr. beležimo bar sedam različitih pozadina[1510], [1512], [1514], [1515], [1516], [1517], [1519], a ne bi trebalo sumnjati da ih je bilo još
  • Na ponekim fotografijama iz Jovanovićevog ateljea je nekadašnji rekvizitorijum Gantebajna[1549], [1550]


Karton-podloga označavanje

  • Bernhard Wachtl, Lith. K. Krziwanek, Leopold Turkel, Sigm.Bondy, C. E. & Co, Oschmann & Tinter, Turkel & Steiner, R. E. W. ... / Wien
  • Bečke, ili domaće štamparije (bez oznake logotipa) u varijanti namenske štampe i sečeni karton, kao i foto - papir (u formi dopisne karte) sa upotrebom štambilja, suvog žiga i rukom pisanom firmom

Firma: МИЛАН Јовановић дворски фотограф BELGRADE[1512], Милан Јовановић Дворски фотограф њ в краља србије Београд[1519], Милан Јовановић Београд[1550], M. Jovanovitch BELGRADE[1517]...


povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea

Mihailo Petrović Alas (Beograd, 24. april/6. maj 1868 — Beograd, 8. jun 1943) je bio srpski matematičar, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik Srpske kraljevske akademije i alas.

Biografija

Rođen je 6. maja 1868. godine u Beogradu, na Savskoj padini, nedaleko od Konaka kneginje Ljubice, kao prvo dete oca Nikodima, profesora Bogoslovije, i majke Milice (rođene Lazarević).

Završio je Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878-85, u generaciji sa Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem i drugim velikanima, o čemu je napisan roman i snimljen TV-film „Šešir profesora Koste Vujića“, a zatim upisao Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta u Beogradu. Studije u Beogradu završio je 1889. godine. Posle toga, u septembru 1889. otišao je u Pariz radi daljeg školovanja i spremanja prijemnog ispita za upis na École Normale Supérieure (Visoka normalna škola, Naučni odsek). Na Sorboni je diplomirao matematičke nauke 1891. godine, a fizičke nauke 1893. godine. Kao najbolji student svoje generacije prisustvovao je prijemu kod predsednika Francuske republike 1893, a isto tako i 1894. godine. Radio je na pripremi doktorata i 21. juna 1894. godine odbranio je doktorsku disertaciju na Sorboni, pred komisijom profesora Šarl Ermit, Emil Pikar i Pol Penleve i stekao stepen Docteur és sciences mathematiques (doktor matematičkih nauka). Njegov doktorat je bio iz oblasti diferencijalnih jednačina.

Godine 1894. godine postao je profesor za matematičku grupu predmeta na Velikoj školi u Beogradu, nasledivši na tom mestu Dimitrija Nešića, prilikom izbora imao je samo jedan glas više od protivkandidata Petra Vukićevića. Kralj Aleksandar I Obrenović ga je svojim ukazom od 22. oktobra 1894. postavio za profesora matematike na Velikoj školi. Alas je u to vreme bio jedan od najvećih stručnjaka u svetu za diferencijalne jednačine. Predavao je mnogim generacijama studenata, sve do odlaska u penziju 1938. godine. Godine 1897. postao je dopisni član Srpske kraljevske akademije i dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Redovni član Srpske kraljevske akademije postao je 1899. godine, kada je imao 31. godinu.

Konstruisao je hidrointegrator i sa njime osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.

Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet među prvih osam redovnih profesora koji su dalje birali ceo nastavni kadar bio je i Mika Alas. Predavao je na Filozofskom fakultetu gde je 1908/09 bio dekan.

Objavio je veliki broj pronalazaka, naučnih radova, udžbenika i putopisa sa svojih pomorskih putovanja. Dobio je veliki broj nagrada i priznanja i bio je član nekoliko inostranih akademija nauka (Prag, Bukurešt, Varšava, Krakov) i naučnih društava. 1927. posle smrti Jovana Cvijića, akademici su ga predložili za predsednika Akademije, ali vlasti nisu prihvatile ovaj predlog. Razlog je verovatno bio taj što je Mihailo Petrović Alas bio blizak prijatelj princa Đorđa Karađorđevića, kraljevog brata, koji je 1925. uhapšen i nalazio se u kućnom pritvoru. Godine 1931. akademici su ga jednoglasno predložili za predsednika Akademije, ali vlasti ponovo nisu prihvatile predlog.

Godine 1939. postao je počasni doktor Beogradskog univerziteta. Iste godine nagrađen je ordenom Svetog Save prvog reda.

Po svom naučnom radu i rezultatima Mihailo Petrović Alas spada u najveće srpske matematičare, jedini matematičar među 100 najznamenitijih Srba. Njegova zasluga je posebno velika što je bio osnivač beogradske matematičke škole, iz koje proistekao veliki broj njegovih učenika koji su nastavili njegovo delo. Sve doktorske disertacije iz matematike odbranjene na Beogradskom univerzitetu od 1912. do Drugog svetskog rata, bile su pod njegovim mentorstvom.

 

Bio je učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata kao oficir, i posle rata je bio rezervni oficir.

Bavio se kriptografijom, njegovi šifarski sistemi su dugo godina korišćeni u vojsci, sve do Drugog svetskog rata. Godine 1941. on je ponovo pozvan u rat kao rezervni oficir, Nemci su ga zarobili ali su ga posle nekog vremena pustili zbog bolesti.

Profesor Mihailo Petrović je umro 8. juna 1943. u svom domu na Kosančićevom vencu u Beogradu.

Tekst preuzet iz Vikipedije

 

Ako želite da se Vaša fotografija nađe u FotoMuzeju i pomognete rastu i razvoju naše društvene mreže, možete nam je poslati na procenu na E-mail adresu: office@fotomuzej.com. Fotografije koje šaljete moraju biti u JPG formatu veličine do 300kb, za slučaj da ih imate više. Naš stručni tim će u najkraćem roku izvršiti procenu Vaših fotografija i poslati Vam odgovor.

Molimo Vas da sve fotografije koje nam budete poslali sadržajno budu primerene. U protivnom zadržavamo pravo da Vas isključimo iz naše društvene mreže, i zabranimo bilo kakve privilegije na sajtu.