FotoMuzej, Virtuelni muzej srpske i svetske fotografije. Udruženje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe FotoMuzej ima za cilj podizanje svesti značaja fotografije kao dokumenta i načina umetničkog izražavanja. Fotomuzej, arhiv, arhiva, stara fotografija, stare fotografije, istorija, ocuvanje, digitalizacija, skeniranje, obrada fotografije.

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Milan S. Jovanović

Ime i prezime: Milan S. Jovanović

Godina rođenja - smrti: 1863 - 1944

Period aktivnosti: 1887 - 1922

Lokacija: Beograd, Srbija 

Atelje

• Beograd^{[120], [1403], [1404], [1643]} (1887^2[133] - 1914.^[114] i 1915.^[1477], kao i 1919^[2055] - 1922.^[114]), sedište: 1.Obilićev Venac br. 42, 2. Kralj Milanova br. 46^{[2746], [2952]} , odnosno Terazije br. 40.

Biografija

• Rođen u Vršcu^[114]. Otac Stevan, majka Kristina^[114]. Fotografsku veštinu uči kod oca, dugogodišnjeg vršačkog fotografa i od nekog bečkog fotografa^[114]. Po zahtevu oca Stevana dolazi u Beograd^[114]
• U Beogradu porodica Jovanović živela je u Višegradskoj ulici br. 13^[3032], Skenderbegova br. 29a^[666]...
• Atelje Milana Jovanovića ubrzo je postao mesto okupljanja odabrane građanske publike, a njegov vlasnik je bio okružen glumcima, književnicima, slikarima, novinarima^[114]... Vodeća je ličnost srpske fotografije na prelomu dva veka, dvorski fotograf, miljenik tri vladara^[113]...
• Na počasnom mestu, u prvoj galeriji, izlagao portrete (članova vladarske porodice) na Balkanskoj izložbi u Londonu 1907. godine^[107]. Atelje imao u ponudi fotografije dinastija Obrenović^[2356] i Karađorđević^[2718]
• Jovanovićeve fotografije pomenutih dinastija strani putopisci objavljivali su u svojim knjigama^{[2949], [2950]}
• Fotograf akademika^[1550], glumišta^[831], književnika^[1508], uglednih porodica^{[2103], [3139], [3187]}, Kraljeve garde^[2261]...
• Fotografska dela Milana Jovanovića imaju tako pored nesumljive umetničke i ogromnu dokumentarnu vrednost^[67]. Nagrađen je zlatnom medaljom 1892. godine na Zanatskoj izložbi u Vranju^{[114], [2717]}
• Po njegovim fotografijama, Uroš Predić naslikao je portret Đorđa Krstića, a Stevan Todorović portret Ljube Nenadovića^[152]. Fotografisao je radove slikara^[2479], npr. Stevana Todorovića, Đorđa Krstića i Paje Jovanovića^[152], kao i dela Đorđa Jovanovića (maketa spomenika u Kruševcu)^[1558] i drugih vajara^[1790]
• Snimao je vedute Beograda^[52], izdavao razglednice, a pojedine Jovanovićeve fotografije drugi izdavači su iskoristili kao predložak za štampu razglednica Beograda^{[167], [947]}
• Fotografisao je panorame Smedereva^[3131] i Vranjske Banje^[1507], kao i kuću kneza Miloša u Crnući^[2316]
• Fotografije Milana Jovanovića objavljivane su na stranicama novina „Mali žurnal”^[2740], „Ilustrovani mali žurnal”^{[2838], [2839]}, „Nedelja”^{[2954], [2955]}, „Balkanski rat u slici i reči”^[2963], „Balkan”^[3124], „Ilustrovani Balkan”^[3012], „Ilustrovani list”^[3073], „Ilustrovana ratna hronika”^[3033], „Orao”^[3131], „Pijemont”^[3277], „Večernje novosti”^[3287]...
• Milan Jovanović je posedovao opremu za snimanja električnim osvetljenjem^[2952], ali ju je retko koristio
• Bavio se i slikarstvom (npr. portret u ulju arhimandrita Teodosija Kovačevića iz 1893.)^[2717]. Reklamira se da umetnički izrađuje slike masnim bojama na platnu po svakoj staroj fotografiji^[2746]...
• Neobičan podatak je da 1891. godine boravi u beogradskom hotelu „Panđel”^[1923]
• Atelje je imao učenike (npr. Ristu Marjanovića, u periodu 1901 - 1903.)^[1972], dok je kao pomoćnik kod Milana Jovanovića 1892. godine radio Konstatin Vukov^[1281], a 1910. godine Gradimir Vulović^[1289]...
• Bio je član i utemeljivač Srpskog fotografskog udruženja^[2717]. Za svoj rad dobio je brojna odlikovanja^[2717]

Brat slikara Paje, otac arhitekte i vajara Stevana, deda režiserke Soje Jovanović^[114]

• Firma je pružala usluge kopiranja^[1551]. U pojedinim periodima rada ateljea, Jovanović je štampao na kartonu - podlozi^{[1510], [1511]}, ili utiskivao suvim žigom^{[250], [2441]} godinu nastanka fotografije. Interesantno je da na svojim fotografijama nikada nije isticao adresu ateljea. Izuzetno ponekad telefon br. 157^{[1514], [1518]}
• Aktivno je učestvovao u Prvom svetskom ratu^{[114], [2717]}. Umro i sahranjen u Beogradu.^[114]

Tehnika

• Koristio je ferlauf^{[1512], [1513]} i majolik^{[1508], [1509]} tehnike i braon toner^{[1507], [1511]}. Izrađivao tabloe^{[1803], [2287], [2314], [2480], [2959]}. Koloriše svoje fotografije^[2723]. Atelje je za probrane mušterije imao luksuzni omot od finog papira^{[2724], [2984]}

Rekvizitorijum

• Skoro je nemoguće u ovakvom tekstu pobrojati sav rekvizitorijum iz Jovanovićevog ateljea, npr. beležimo bar sedam različitih pozadina^{[1510], [1512], [1514], [1515], [1516], [1517], [1519]}, a ne bi trebalo sumnjati da ih je bilo još
• Na ponekim fotografijama iz Jovanovićevog ateljea je nekadašnji rekvizitorijum Gantebajna^{[1549], [1550]}

Karton-podloga označavanje

• Bernhard Wachtl, Lith. K. Krziwanek, Leopold Turkel, Sigm.Bondy, C. E. & Co, Oschmann & Tinter, Turkel & Steiner, R. E. W. ... / Wien
• Bečke, ili domaće štamparije (bez oznake logotipa) u varijanti namenske štampe i sečeni karton, kao i foto - papir (u formi dopisne karte) sa upotrebom štambilja, suvog žiga i rukom pisanom firmom

Firma: МИЛАН Јовановић дворски фотограф BELGRADE^[1512], Милан Јовановић Дворски фотограф њ в краља србије Београд^[1519], Милан Јовановић Београд^[1550], M. Jovanovitch BELGRADE^[1517]...