Dragutin Franasović (autor Nikola Lekić)

Vlasnik: 0922, Id: 680

Naziv ateljea

Fotograf

  • Nikola Lekić

Tačan datum kada je snimnjena

  • 0

Enterijer / Eksterijer

  • Enterijer

Tehnika

  • Želatinski postupak (od 1871)

Format

  • 108x165 mm (Kabinet)

Oprema

  • Braon toner, Ferlauf

Očuvanost originala

  • pristojno

Lokacija originala

  • Privatna kolekcija

Vrednost originala

povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Nikola Lekić

Ime i prezime: Nikola Lekić

Godina rođenja - smrti:

Period aktivnosti: 1879 - 1897

Lokacija: Beograd, Srbija 

Atelje

  • Pančevo (sedamdesete godine XIX veka i oko 1880[180] - 1881.[1952])
  • Pančevo, ortački Lekić i Dimitrijević (oko 1879.)[1063]
  • Beograd, ortački Lekić i Živković[2372] (oko 1881.)[179], sedište: Knez Mihajlova[159]
  • Beograd[2133] (oko 1878[2133] - 1897.[1067], [1783]), sedište: Knez Mihajlova[153]
  • Beograd, ortački Lecter i Lekić (osamdesete godine XIX veka).[2228]


Biografija

  • Fotografsku veštinu naučio je moguće od zeta, poznatog fotografa Nikole Štokmana
  • U Pančevu, najpre je radio sam, pa u ortakluku sa Dimitrijevićem[180]. Trebalo bi napomenuti da su ortaci Lekić i Dimitrijević u jednom periodu upotrebljavali kartone - podloge B. Solomona[2607], kao i Nikole Štokmana, uz pretisak štambiljom svoje firme[2336]. Ima indicija da je i Dimitrijević na početku svog samostalog rada u Smederevu koristio predmetne kartone Štokmana i štambilj firme sa Lekićem[1017]
  • Mesto njegovog stalnog boravka bilo je Pančevo[114]
  • Dvorski fotograf[110], [2576]. Poznati portretista u Beogradu krajem XIX veka[46]
  • Klijentela: Obrenovići[2576], Sima Lozanić, hemičar[507], Milan Đ. Milićević, pisac[510], Laza K. Lazarević, književnik[506], [906], [2372], Milorad Popović Šapčanin, književnik[179], [508], Pera Velimirović, poslanik[905], Miloš Zečević, istoričar509, Živojin Blaznavac, političar1502, Katarina Bogićević2317, glumci837 907, gardisti[2261]...
  • Neobična je Lekićeva fotografija „Dve bekrije”[3198]. Fotografiše vedute Beograda[52], političke delegacije[2017]...
  • Reklama ateljea Lekić i Živković: „U našem salonu ima odvojena soba za gospodu, a tako isto za gospođe i gospođice u kojima će se moći preoblačiti, frizirati, rečju: pripravili smo svaku udobnost”[159]

Fotografije iz ortačkih ateljea Lekića sa Živkovićem i Lecterom izuzetno su retke

  • Početkom XIX veka na prostoru današnje Vojvodine deluje kao slikar Konstatin Lekić[2271] (rod Nikolin?)
  • O ortaku Živkoviću nema podataka (često se pogrešno misli da se radi o Ivanu Živkoviću fotografu koji će u Beogradu delovati početkom XX veka[88]).


Tehnika

  • Za portrete koristio je ferlauf[1067] i majolik[1064], [1783] tehnike. Ručno je kolorisao (četkicom i bojama) svoje fotografije[1062]. Za veće formate fotografija upotrebljavao je štambilje za označavanje firme radnje[266]


Rekvizitorijum

  • Jedan od vodećih srpskih ateljea osamdesetih godina XIX veka, koji je imao nekoliko tipova slikanih kulisa koje menja[163]. Pored slikanih kulisa koristio je: tepihe[1065], [1069], [3300], kulise neutralnih boja[2924] i one sa coklom[3300], fotelje[1068], [3300], portijeru[1069], masivni postament i balustradu[1066], stilski sto i stolicu[1065], panj[1783], ogradu od oblica[1070]...


Karton-podloga označavanje

  • Eisenschinil & Wachtl, Lith. K. Krziwanek, Leopold Turkel ... / Wien
  • Bečke, ili domaće štamparije bez oznake logotipa, u varijanti namenske štampe i sečeni karton (ponekad delimična štampa) sa upotrebom štambilja i rukom pisanom firmom

Firma: Фотографски Атеље Николе Лекића БЕОГРАД[1065], Краљ. срп. Двор. фотограф Никола Лекић БЕОГРАД[1066], Атеље Лекић Београд[1064], Фотографски Ателиер Лекића и Живковића Београд[2372], Photograpische ARTISTISCHE ANSTALT NIKOLAUS LEKIĆ PANCSOVA[1062], [3300], Lekić & Dimitrijević Fotografische Kunstanstalt Pancsova[1970]...


povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea

Dragutin Franasović

 

 

Dragutin Franasović (Carigrad, 5. decembar 1842 — kod Beča, 18. april 1914) je bio general srpske vojske i ministar.

Biografija

Posle završetka 3 razreda gimnazije u Austriji, stupio je u srpsku redovnu vojsku 28/4 1862. U pješadijskog potporučnika unaprijeđen je 1867, kapetana 2 klase 1875, pukovnika 1886, a generala 1894, kad mu je ostavka uvažena.

Međutim već 1895. vraćen je u aktivnu službu sa činom generala, pa je ponovno penzionisan 1897. Između 1862 — 1867. kao podoficir bio je vojni pisar pri ministarstvu vojnom, a 1867. vodnik i ađutant bataljona. Od 1873. bio je u službi pri ministarstvu vojnom. Od 1875. bio je komandir čete, a od 1876. komandant bataljona. Od 1877. bio je u ministarstvu vojnom, od 1878. komandant bataljona.

Godine 1879. postaje ađutant kneza Milana, od 2. februara 1885 — do 23. marta 1886, 1. aprila—4. aprila 1893. i 25. juna 1895—12. decembra 1896. bio je ministar vojni. U međuvremenu bio je kancelar kraljevskih ordena.

U ratu 1876. bio je ađutant glavnog komandanta timočke vojske i ordonans oficir timočko-moravske vojske, dok je tokom rata 1877/78 bio u štabu vrhovne komande. U ratu 1885. bio je ministar vojni.

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ako želite da se Vaša fotografija nađe u FotoMuzeju i pomognete rastu i razvoju naše društvene mreže, možete nam je poslati na procenu na E-mail adresu: office@fotomuzej.com. Fotografije koje šaljete moraju biti u JPG formatu veličine do 300kb, za slučaj da ih imate više. Naš stručni tim će u najkraćem roku izvršiti procenu Vaših fotografija i poslati Vam odgovor.

Molimo Vas da sve fotografije koje nam budete poslali sadržajno budu primerene. U protivnom zadržavamo pravo da Vas isključimo iz naše društvene mreže, i zabranimo bilo kakve privilegije na sajtu.