Dr. Aćim Medović (autor Florijan Gantenbajn)

Vlasnik: 7682, Id: 1599

Naziv ateljea

Fotograf

  • Florijan Gantenbajn

Snimnjena u periodu

  • 1865 - 1870

Enterijer / Eksterijer

  • Enterijer

Tehnika

  • Kolodijum (mokri postupak)

Format

  • 65x105 mm (Vizit karta)

Očuvanost originala

  • pristojno

Lokacija originala

  • Privatna kolekcija

Vrednost originala

povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Florijan Gantenbajn

Ime i prezime: Florijan Gantenbajn

Godina rođenja - smrti:

Period aktivnosti: 1861 - 1869

Lokacija: Beograd, Srbija 

Atelje

  • Beograd (od oko 1861.[1] do sedmadesetih godina XIX veka, moguće povremeno i kasnije[695], [1914]), sedište: 1. Preko od Zelenog venca[62], [190], 2. kod Saborne crkve (od oko 1869.)[190], [695]
  • Novi Sad (oko 1863.)[154], sedište: Radionica kod promenade.[163]


Biografija

  • Jevrejskog porekla[190]. Po obrazovanju slikar, ali se naknadno opredelio za fotografiju[161]
  • U Srbiju (Beograd) najpre je dolazio kao putujući fotograf oko 1856.[42] i 1860. godine[62], [161]
  • Otvorio je 1861. godine prvi stalni fotografski atelje u prestonici i uopšte u Srbiji[1], [161]
  • Gantenbajnovi radovi poseduju vrednosti individualnih umetničkih dela, mada u njihovoj strukturi nema vidljivog saznanja o specifičnosti fotografskog medija[163]
  • Poznati fotograf portretista u Beogradu krajem XIX veka[46]. Govorilo se da nije bilo viđenije kuće u Beogradu čija gostinska soba nije imala album s porodičnim fotografijama snimljenim kod Gantebajna[113]
  • Klijentela ateljea: akademici (Jovan Valenta[515], Mita Rakić[516], Janko Šafarik[517], Jovan Bošković[518], Jovan Mišković[519], [2408], Josif Pančić[520], Aćim Medović[521], Stojan Bošković[522]...), Đorđe Maletić, upravnik Narodnog pozorišta[915], Jovan Belimarković, general[2345], Živko Karabiberović, predsednik opštine[2346]...
  • Oficiri su bili česte mušterije ateljea Gantenbajna[2225]. Imao je u ponudi fotografije - reprodukcije slika (ulja na platnu) vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, u vizit formatu[2382] (npr. Mladena Milovanovića)[1739]
  • Zastupljen je u albumu crnogorske kraljevske porodice[3267]. Njegove fotografije su skoro isključivo izrađivane u formatu „vizitkarte”, sa postavkom modela „u celoj figuri”, ali bez naročite inventivnosti1
  • Oglas ateljea: „Fotografski živopisar i akademski veštak iz Švajcarske”[60]. Takođe, ističe da je slikar i fotograf[42]. Po narudžbi Srpskog učenog društva načinio je snimak kuće u Beogradu (pred rušenje) u kojoj je živeo i umro Dositej Obradović[157]
  • Verovatno je iz Beograda povremeno odlazio, ali se i ponovo u njega vraćao[1914]
  • Đoka Kraljevački 1869. godine preuzeo je lokal Gantenbajna[1]


Tehnika

  • Koristio je braon toner[693], majolik[1978] i bombe[695] tehnike. Kopira (bez povećanja)[2765] i koloriše[2345] fotografije


Rekvizitorijum

  • Jedna prepoznatljiva balustrada u obliku tri sastavljene lire je neko vreme krasila njegov atelje, da bi posle „prošetala” kroz više beogradskih ateljea (Musila i Mirića, Anastasa Stojanovića, Đoke Kraljevačkog i Braće Đonić)[106]. Od rekvizitorijuma koristio je još: karakterističnu šarenu podnu prostirku, neutralnu pozadinu, portijeru, postament, balustradu, stolicu sa cvetnim šarama[693], [694], [695], [2442], [2991], [3199]...


Karton-podloga označavanje

  • K. Krziwanek... / Wien
  • Bečke štamparije, bez oznake logotipa, u varijanti namenske štampe firme

Firma: Photographie von Flor. Gentenbein in BELGRAD[693], ФОТОГРАФИЈА Ф. Гантенбајна у БЕОГРАДУ код саборне цркве[695]...


povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea

 

Aćim Medović ( 20 mart 1815 u Pogvizdovie (Poljska) - 23 maj [11 maj] 1897 u Beogradu .. ) Srpski lekar poljskog porekla , profesor sudske medicine , autor prvog udžbenika sudske medicine u Srbiji ( 1865) .

On je rođen kao Joachim Medovicz u blizini Nieszkovic Pogvizdov . Možda su njegovi roditelji bili Valentina i Marija Medovicz dom Grzivinska. On je studirao medicinu na Univerzitetu u Beču , dobio je titulu doktora medicine 26. oktobra 1841. Bio je član Udruženja poljskih naroda. U 1842, on je napustio Beč i preselio se u Srbiju , gde je počeo svoju lekarsku praksu u Beogradu . Godine 1845 , dobio državljanstvo Srbije. Oženjen je Srpkinjom. U Beogradu i ostao sve do svoje smrti .

On je bio prvi profesor sudske medicine u Srbiji . 1865. je napisao prvu udžbenik za sudsku medicinu u Srbiji. U svom radu , posvetio odeljak za duševne bolesti , bio je pionir u srpskoj psihijatrije. Bio je član osnivača srpskog Medicinskog Društva. ( snovano 22 aprila, 1872 u Beogradu , na inicijativu Vladana Đorđevića ) i njen prvi predsednik . Dopisni član Srpske drustva slovesnosti od 28. decembar 1847, počasni član srpskog naučnog društva ( Srpsko učeno društvo ) od 15. novembar 1892 ( redovni član od 29. jula 1864, sekretar odeljenja prirodnih nauka i matematike u godinama 1869-1870) , počasni član Kraljevske Srpske akademije nauka. Srpski je delegat na Trećem međunarodnom kongresu medicine u 1873 u Beču .

Ako želite da se Vaša fotografija nađe u FotoMuzeju i pomognete rastu i razvoju naše društvene mreže, možete nam je poslati na procenu na E-mail adresu: office@fotomuzej.com. Fotografije koje šaljete moraju biti u JPG formatu veličine do 300kb, za slučaj da ih imate više. Naš stručni tim će u najkraćem roku izvršiti procenu Vaših fotografija i poslati Vam odgovor.

Molimo Vas da sve fotografije koje nam budete poslali sadržajno budu primerene. U protivnom zadržavamo pravo da Vas isključimo iz naše društvene mreže, i zabranimo bilo kakve privilegije na sajtu.