Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki) Autor: Miroslav Aleksandrić Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012
Niš[2539] (prva polovina devedesetih godina XIX veka)[1911], [1912], [1913]
Niš, ortački L. Đorđević i S. Mihajlović (oko 1895.[671] i ranije)
Zaječar (od devedesetih godina XIX veka[24] do 1934.[2539], moguće sa prekidima),sedište: 1. ugao Kralja Aleksandra i Draškovićeve[2539], 2. „sproću divizije”, u kući Antića[2539], 3. „sproću crkve”[675], [676],Pašićeva[2539]
Zaječar, ortački L. Đorđević i S. Mihajlović (oko 1892[2027] - 1897.[1599] i 1900[1138] - 1910.[24]/ 12.[951], moguće sa prekidima),sedište: „sproću divizije”[2539]
Negotin, ortački L. Đorđević i S. Mihajlović (oko 1897 - 1903.).[40]
Biografija
Rođen u Nišu, otac krojač[24]. Fotografski zanat naučio je u Nišu od Josifa Guelmina[24], izučavanje nastavlja u Beču, a radio je i u Pragu gde je usavršio retuš[2539]
U Beogradu 1893. godine zabeleženo da je Đorđević navodno stalni „ovd. fotograf”[1910]. Takođe, kao fotograf iz Niša odsedao je, a verovatno i delovao u prestonicu 1892.[1911], 1893.[1912] i 1896. godine[1913]
Radio je po jedan mesec naizmenično, u Paraćinu, Ćupriji, Jagodini, Boru, Boljevcu i Negotinu[2539]. Putujući fotografski posao upražnjavao je i ortački atelje (primetno je da ponekad mušterije stoje na „goloj” zemlji)[672]
U Zaječaru se nastanjuje, ženi Ljubicom (ćerka Mira, lekar) i otvara stalni fotografski atelje[2539]
Zaječarski atelje „sproću divizije” u kući Dragomira Antića, Lazar Đorđević 1910. godine ustupa Mihajlu Markoviću i gradi u Pašićevoj „sproću crkve” drugi prostraniji atelje (dužine čak 12m)[2539]. Novi atelje ispunjavao je uslove za snimke većih grupa odjednom (npr. 47 đaka i 2 učiteljice)[3228]
Osim portreta pojedinačnih i grupnih, mnogobrojnih udruženja i sportskih društava, ovaj foto - hroničar je za sobom ostavio i brojne foto - zapise raznih događanja u Zaječaru i izgleda delova grada, objekata i ulica[2539]. Fotografisao je posetu Kralja Petra I 1906. godine Zaječaru, svoj hadžiluk u Jerusalim[2539]...
Izrađivao je erotske fotografije[1127]
Izdavao je razglednice, a i njegove fotografije drugi izdavači koristili su kao predložak za štampu raglednica sa motivima iz Zaječara[2539]. Saradnik je novina „Balkan”[3115]
Kartoni - podloge koje je koristio atelje za fotografije vojske, posebno većih grupa, bogato su ukrašeni i kolorisani[269]
Fotografije iz samostalnog fotografskog ateljea Đorđevića u Nišu pravi su rariteti
Ortački atelje je za veće formate i moguće putujući rad koristio štambilj sa ornamentima bez oznake mesta delovanja[681], isti stil ornamentalnog štambilja koristili su i drugi srpski fotografi[384], [710], [1411], [2025], [2132]
Obučio je zanatom: Sotira Mihajlovića, Mihajla Markovića, Miku Antića i Vasu Đurića (Đurić od 1934. godine preuzima Đorđevićevu radnju i radi pod firmom majstora sve do 1949.)[2539]. Umro je u Zaječaru.[2539]
Tehnika
Koristio je ferlauf tehniku[677] (takođe isto to čini i ortački atelje)[671] i braon toner[1138]
Rekvizitorijum
U dugogodišnjem radu od scenskih rekvizita upotrebljavao je više različitih podnih prostirki[676], [951], [955], [956] i oslikanih pozadina[672], [674], [680], [953], [954], [955], [1137], balustradu[954], bogato izrezbarenu[676], [953], stilsku[1489] i pletenu[679] stolicu, dva različita postamenta[1585], četvrtasti stočić sa stolnjakom[2026], vaznu[2027]...
Karton-podloga označavanje
Bernhard Wacht... / Wien
Bečke, ili domaće štamparije u varijanti namenske štampe, suvenir i sečeni karton (bez logotipa), kao i foto - papir (u formi dopisne karte) sa upotrebom štambilja firme
Firma: ФотоЛ.ЂорђевићЗајечар[1747], Лазар Ђорђевић фотограф Зајечар[678], Л. Ђорђевић фотограф Зајечар[950], Фотограф. атеље Л. ЂОРЂЕВИЋА спроћу цркве ЗАЈЕЧАР[675], фотографија Л.Ђорђевића& С.Михајловића ЗАЈЕЧАР[673]/ НИШ[671],L. Đorđević i S. Mihajlović fotografi Negotin - Zaječar[40]...